NephroCare koristi kolačiće na ovoj veb stranici kako bi poboljšao korisničko iskustvo i pružio najbolju moguću uslugu. Ukoliko nastavite da pretražujete veb lokaciju, slažete se sa našom upotrebom kolačića. Za detalje pogledajte našu politiku privatnosti.

Nije sve crno-belo

Fotografija predstavlja mnogo toga. Umetnost. Način čuvanja vrednih uspomena i trenutaka. Za neke je ona strast, a za druge profesija. Pridružite nam se na putovanju kroz prošlost, sadašnjost i budućnost fotografije.

U današnje vreme koristimo pametne telefone da fotografišemo skoro sve. Našu decu, prijatelje. hranu koju jedemo. Mesta koja posećujemo. Stvari koje nam trebaju iz prodavnice. Ali fotografija nije uvek bila tako jednostavna i svuda prisutna. Pre digitalne ere, fotografisanje je bilo rezervisano samo za posebne prilike: Božić, porodična okupljanja ili prvi dan škole. A pre toga, fotografija je bila rezervisana za visoke slojeve društva, kao zamena za portrete.

Ali hajde da se vratimo korak unazad. Mnogo pre nego što su postojale kamere, rani fotografi snimali su slike koristeći tzv. tamnu komoru. Ona se sastojala od mračne sobe s otvorom (preteča sočiva) na jednom od zidova. Obrisi objekata van te sobe bili su projektovani kroz otvor na suprotni zid.

Negde u kasnom 16. veku, jedan italijanski autor i naučnik krenuo je da eksperimentiše sa sočivima i tamnom komorom. Ali ova rana verzija fotografije oslanjala se na sposobnost umetnika da crta: on je morao ručno da prelazi olovkom preko projektovanog obrisa slike na zidu kako bi zabeležio sliku. No, neki veliki umovi bili su ubeđeni da mora da postoji jednostavniji način da se to uradi.

Period eksperimentisanja

U prvoj polovini 18. veka, jedan nemački profesor došao je na ideju da organizuje srebrne soli u reči i da ih izloži suncu kako bi napravio otisak. Međutim, ove slike su brzo bledele.

U 19. veku, jedan amaterski pronalazač razvio je metod koristeći sunčevu svetlost za crtanje slika i on je taj proces nazvao heliografijom. Potom je došao na izvanrednu ideju da ukombinuje tamnu komoru s heliografijom. Rezultat: prva stvarna fotografija na svetu. Da bi se snimila slika prirode oko njegove kuće, bilo je neophodno izlaganje sunčevoj svetlosti u trajanju od osam sati.

Ubrzo nakon toga, drugi pronalazači tražili su načine da se skrati vreme ekspozicije. Jedan pronalazač je 1830-ih godina pronašao način da se ovo vreme skrati sa osam sati na samo 30 minuta.

Naredne revolucije

Jedan Englez je bio sledeći koji je stvarno promenio tok fotografije. On je 1851. godine upoznao svet sa svojom tehnikom upotrebe tečnog rastvora kako bi napravio negative na staklu. Godinama i decenijama nakon toga, mnogi naučnici i umetnici bavili su se ovim procesom, unoseći manji napredak kako bi optimizovali proces pravljenja fotografija. Njihov doprinos se ogleda u olakšanom, stabilnijem i fleksibilnijem pravljenju fotografija.

Polako, ali sigurno, fotografija je ušla u živote ljudi i privatne sfere. Fotografi su počeli da eksperimentišu s bojama i pokretima. Portreti su naravno bili vrlo popularan žanr u fotografiji na samom početku. Sa izumom suve ploče, 1870-tih godina, koja je izbacila iz upotrebe prenosivu mračnu komoru, razvile su se fotografija pejzaža i foto-žurnalistika.

Od crno-belih slika do živih boja

Moglo bi se reći da je 20. vek bio zlatno doba tradicionalne fotografije. U ranim godinama su crno-bele fotografije postavile snažan temelj, a kasnije se tehnika neprestano razvijala, što je dovelo do jasnijih snimaka. Međutim, ništa od toga što je zabeleženo u stvarnosti nije bilo crno-belo. Sa fotografijama u boji, ljudi su mnogo bolje mogli da zabeleže detalje iz života, baš onako kako su ih videli. Kako su vekovi prolazili, sve veći broj domaćinstava je posedovao kameru, koja je polako učinila da fotografija postane razonoda mnogih.

Prva praktična fotografija u boji zvala se autohrom i pojavila se u Francuskoj početkom 20. veka. Do sredine 1930-ih godina, dva Amerikanca uvela su moderno doba fotografije u boji kada su izumeli film Kodachrome. Sve do revolucionarne pojave digitalne fotografije, ljudi su pronalazili načine da poboljšaju status kvo u pogledu boje materijala i procesa. Osim toga, fotografi su nastojali da naprave nove kreativne načine korišćenja kamera. Knjige i časopisi ispunjeni prelepim fotografijama upoznali su nas s drugim kulturama i tekućim dešavanjima. Fotografije su bile svuda.

Analogna fotografija postaje digitalna

Negde 1990-ih godina, počela je da se razvija digitalna fotografija. Nju su prvobitno koristili profesionalci i ona im je omogućavala da nakon pravljenja snimka odmah vide rezultat. Trebalo je da prođe čitava decenija dok digitalna fotografija nije postala dostupna široj javnosti. Katalizator: pametni telefon. Kada bolje razmislite, jasno je zašto su pametni telefoni doprineli širenju digitalne fotografije. Većina nas danas ne ide nigde bez pametnog telefona. Oni su lagani, kompaktni i uvek pri ruci, tako da njima jednostavno beležimo trenutke iz svakodnevnog života. Budući da je reč o digitalnim fotografijama, jednostavno obrišemo one koje ne želimo da zadržimo.

Društvene mreže, poput Fejsbuka i Instagrama takođe su doprinele širenju upotrebe digitalne fotografije. Ljudi, a naročito pripadnici generacije Y, svojim pametnim telefonima slikaju sve, od doručka, okruženja i samih sebe (ove slike se nazivaju selfi), a potom ih postavljaju na društvene mreže kako bi ih ostali članovi videli. Idite da fotografišete!

Tri činjenice o fotografiji

  • Na svaka dva minuta mi napravimo više fotografija nego što je to činio ceo svet u 19. veku.
  • Leva strana lica na fotografijama izgleda atraktivnije od desne strane.
  • Prvu digitalnu kameru izumela je kompanija Kodak, još 1975. godine!