NephroCare koristi kolačiće na ovoj veb stranici kako bi poboljšao korisničko iskustvo i pružio najbolju moguću uslugu. Ukoliko nastavite da pretražujete veb lokaciju, slažete se sa našom upotrebom kolačića. Za detalje pogledajte našu politiku privatnosti.

Portugalija

Portugalija – zemlja prirodne lepote

Svake godine, nekih 17 miliona turista dolazi u Portugaliju da uživa u njenoj toploj klimi i prelepim pejzažima. Najpoznatije destinacije su istorijski gradovi Lisabon i Porto, kao i sunčane plaže Algarve. Ali postoji mnogo stvari koje treba otkriti u ovoj zemlji, ako imate duh čuvenih istraživača.

Portugalija je najzapadnija zemlja Evrope koja se prostire duž atlantske obale Iberijskog poluostrva i graniči sa Španijom sa kopnene strane. Portugalija zauzima približno 16 % Iberijskog poluostrva i male atlantske arhipelage Madera i Azori, mali deo atlantskog arhipelaga. Većina njenog stanovništva, koje broji nešto više od 10 miliona ljudi, živi duž obale.

Iako nije velika, Portugalija je zemlja velikih regionalnih različitosti, sa visokim planinama i zelenim šumama na severu i u centralnom delu, u kontrastu sa suvim ravnicama na jugu. U principu, klima je umerena tokom cele godine, sa dugim, toplim letima, blagim prolećima i jesenima i relativno blagim zimama, iako su temperature i klimatski uslovi obeleženi jakim lokalnim razlikama. Na Azorima je vreme blago, dok je u suptropskoj Maderi malo toplije i veoma prijatno tokom cele godine.

Želja za istraživanjem

Portugalija je poznata po svojim istraživačima i moreplovcima koji su bili predvodnici u periodu poznatom kao „doba otkrića“. Kao primorska zemlja, Portugalci su želeli da kontrolišu priobalne puteve i da prošire mogućnosti za trgovinu. Princ Henri Navigator (1394.–1460.) podstiče portugalske more-plovce da istraže obalu Afrike. Za vreme njegove vladavine atlantska ostrva Madere i Azora su stavljena pod portugalsku upravu. Zahvaljujući novom dizajnu svojih brodova, portugalski moreplovci su mogli da plove dalje.

Vasko da Gama je uveo nove trgovinske puteve koji povezuju Evropu sa Indijom, dok je Pedro Alvares Kabral otkrio Brazil i obezbedio ga Portugaliji. Ferdinand Magelan je prvi oplovio oko sveta, uspostavljajući put od Atlantskog okeana do Pacifika. Portugalcisu uspeli da uspostave široku pomorsku imperiju, uključujući Brazil, delove zapadne i istočne obale Afrike, kao i važne luke u Indijskom okeanu i na Dalekom Istoku.

Savremeni umetnici i izvanredni fudbaleri

Danas umetnici i sportisti zauzimaju mesto nekadašnjih moreplovaca. Na primer, Joana Vasconcelos, kojoj osporavaju ideje ženstvenosti u umetnosti, u 2012. godini postala je prva žena i najmlađi umetnik koji izlaže u Palati Versaj. Pisac Jose Saramago (1922.– 2010.) dobio je Nobelovu nagradu za književnost 1998. godine za ono što su članovi komisije opisali kao „priče podržane maštom, saosećanjem i ironijom“. On je najpoznatiji po svom romanu „Slepilo“. Ono što čini Saramagov rad tako posebnim je njegov pokušaj da čitaoca odvede dalje, kao što je napisao u svom romanu „Otpadnik“. „Neki ljudi provedu ceo svoj život čitajući, ali nikada ne prevaziđu čitanje reči na stranicama, oni ne shvataju da su reči samo odskočno kamenje bačeno u reku koja brzo teče, a razlog zašto su tamo je da možemo doći do dalje obale, to je druga strana suštine“.

Portugalci su veliki zaljubljenici u fudbal. Tri nacionalne dnevne novine, A Bola, O Jogo I Record, posvećene su sportu (znači da 90 % pišu o fudbalu), pa nije ni čudo pronaći mnogo fudbalera među najpoznatijim Portugalcima. Na primer, Eusebio, koji je osvojio 11 titula u ligi za Benfiku šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, kao i Luis Figo koji je igrao 127 puta za „Selecao das Quinas“ (portugalski nacionalni tim je dobio ime po štitovima na svom amblemu) ili Žoze Murinjo, fudbalski menadžer, koga smatraju najboljim trenerom na svetu. Ali je verovatno najpoznatiji od svih Kristijano Ronaldo. On je osvojio trofej „Zlatna lopta“, titulu najboljeg fudbalera u 2008. godini i postao najskuplji igrač na svetu kada je prešao iz kluba Mančester Junajted u klub Real Madrid.

Melanholija i strast – Fado i vino

Fado je „soul“ muzike Portugalije. Karakterišu ga tužne pesme uz pratnju gitare, može se svugde čuti, ali je njegovo prirodno stanište Fado kuća. Neke od najboljih Fado kuća se nalaze u Alfami, jednom od najstarijih okruga Lisabona, glavnog grada Portugalije. Ovaj slikoviti okrug je lavirint uskih ulica koje se mogu pretvoriti u korake, sa starim, oronulim kućama koje gotovo da dodiruju jedna drugu i malim, ušuškanim skverovima.

I dok slušate Fado pevače kako pričaju svoje tužne priče, šta može biti bolje od čaše porta? Ovo vino se pravi u prelepom regionu Douro, koje je UNESCO odredio kao svetsku baštinu. Put do reke otkriva očaravajuće poglede na vinograde na brdovitim padinama Douro. Ali nijedna poseta ne bi bila potpuna bez zaustavljanja kod vinskog podruma Porta. Ono što čini ovo vino različitim od ostalih je činjenica da fermentacija vina nije potpuna, zaustavljena je u početnoj fazi dodavanjem neutralne rakije. To je razlog zašto je porto prirodno, slatko vino (pošto se prirodni šećer iz grožđa ne pretvara u potpunosti u alkohol) i jače je od drugih vina (između 19 ° i 22 o alkohola). Tamo gde je vino, tamo je i zapušač od plute: Da li ste se ikada zapitali odakle dolazi zapušač od plute za vinsku bocu? Najčešće iz Portugalije, najvećeg svetskog proizvođača. Zapušač se izrađuje od kore hrasta plutnjaka (Quercus suber). U Portugaliji postoji više od 720.000 hektara šume sa hrastom plutnjakom i više od 20.000 ljudi radi u industriji plute.

Madera, ostrvo za sva vremena

Portugalija se ne završava na obali. Mnogo više se može otkriti usred Atlantskog okeana. Madera je prelepo ostrvo, blagosloveno stalno blagom klimom. Temperatura se kreće leti oko 25 oC, a zimi je samo četiri ili pet stepeni niža. More vam je uvek na raspolaganju, što čini Maderu savršenom destinacijom za odmor tokom cele godine.

Madera ima ponešto za svakoga: možete da idete na izlete jedrenjem i posmatrate delfine i kitove, da se sunčate u egzotičnim vrtovima ili jednostavno uživate u prelepim pogledima u beskonačnost okupanu suncem, jednu od najlepših voda, iskonskog plavetnila. Jedinstvena atrakcija za turiste u Madera je šetnja duž kanala za navodnjavanje nazvanih „levadas“. Ovi uski kanali čine sistem za navodnjavanje koji je izgrađen da bi sprovodio vodu iz vlažnih regija na severu do suvih na jugu ostrva. „Levadas“ datiraju iz 16 veka i prostiru se u ukupnoj dužini od oko 2.500 km. Lokalna hrana je bogata i raznovrsna, a veliki izbor restorana u glavnom gradu Funšal nudi ponešto za svačiji ukus. Funšal je prometna luka, ali ujedno i moderan grad sa interesantnim crkvama (katedrala je stara više od 500 godina) i muzejima. Evo kako je njen šarm opisao pisac Julio Dinis (1839 –1871): „More na jednoj strani, planine na drugoj, između ove dve veličanstvene raskoši, smeši se grad kao kad dete spava, bezbedno i toplo između svojih roditelja.“

NephroCare u Portugaliji

Kompanija Fresenius Medical Care je započela svoje aktivnosti u Portugaliji 1993. godine. Od tada se stalno razvijamo i trenutno smo jedini centar za dijalizno lečenje sa nacionalnom pokrivenošću. Ako planirate odmor u Portugaliji biće nam drago da Vam poželimo dobrodošlicu u našim centrima, bez obzira da li idete na jug ili sever, kopno ili na Maderu.

Povezane teme

Dijalizni centri u Portugaliji. 


Detaljne informacije o modalitetima koji su u ponudi i radno vreme NephroCare centara za dijalizu.