![[Translate to Serbia - Serbian:] Just married couple](/fileadmin/_processed_/f/1/csm_drive_through_wedding1_6cb513b9b8.jpg)
„Trebalo nam je dosta vremena da pronađemo najlakši način da zvanično jedno drugom kažemo reč „da“, a da ne moramo da pozivamo na desetine članova porodice i rodbine koje čak ni ne poznajemo. Bez ijedne brige na svetu i uz malo pripreme, otišli smo u Las Vegas – kao da je to jedno od naših putovanja planiranih u budućnosti.“
U ovom izveštaju, pacijent na dijalizi Lenka Patera, pričajući iz Fresenius Medical Care centra za dijalizu Motol u Pragu, govori o svom posebnom venčanju – u Las Vegasu.
Zbog vremenske razlike dosta smo spavali i bili smo veoma odmorni rano sledećeg jutra. Sada smo mogli da dobijemo potrebnu licencu za venčanje. Odeljenje za usluge venčavanja koje se nalazi u aveniji Klark neprekidno je otvoreno i zato nam kupovina licence od 60 dolara nije predstavljala problem u 5 ujutru.
Posle mnogo uzbuđenja i popunjavanja obrasca, imali smo licencu za venčanje u rukama i mogli smo da odemo u odabranu crkvu. Pretragu smo još kod kuće obavili i pronašli smo Malu belu crkkvu za venčanja. Tu možete da izaberete bilo koji od beskrajno mnogo venčanih paketa. Možda je vredno spomenuti da možete da izaberete ceremoniju u crkvi, u balonu na topao vazduh tokom putovanja, pod vodom ili u pustinji. Crkva nudi i mnogo jednostavnije načine da izgovorite „da“
Za osobe sa manje očekivanja ili mlađe osobe koje žele da uštede, jedan način se naziva „Tunel ljubavi“. Ova najjednostavnija ceremonija je ta za koju smo odlučili da je najpogodnija za nas, i vremenski i novčano. Kada uzmete automobil, vozite se do malog prozora („drive-thru“), a ako žurite, ne morate čak ni da izlazite iz automobila. Međutim, mi smo proveli nešto vremena tamo, bar da bismo se slikali, a morali smo i da sačekamo dodeljenog sveštenika.
Dok smo čekali, ćaskali smo sa svedokom ceremonije. Ona je bila zaposlena u crkvi. Sveštenik nam se pridružio posle nekog vremena i ceremonija venčanja je mogla da počne. Sveštenik Joakim je održao venčanu propoved koja je trajala pet minuta, a nakon toga smo stavili prstenje poljubili se po prvi put kao venčani.
Standardne fotografije sa sveštenikom slikane na ulici oduzele su nam još deset minuta i za manje od pola sata bili smo u našem iznajmljenom fordu vozeći se dalje sa istim prezimenom. Osećali smo se divno i sada smo već uživali u normalnom doručku u restoranu brze hrane, udaljeni od crkve na bulevaru Las Vegas bukvalno toliko da smo mogli da bacimo kamen na nju.
Ne dopuštajući da nam se lude ideje još završe, posle doručka krenuli smo ka nacionalnom parku Dolina smrti da bismo započeli medeni mesec. Na oko 100 km vožnje kroz park zaustavljali smo se na raznim predivnim mestima, na primer u Bedvoteru (koji je 85 metara ispod nivoa mora i najniže je i najsuvlje mesto u Severnoj Americi). Vozili smo se kroz ceo park i sa druge strane u smeru Parumpa kroz planinski venac sa istim imenom. Posle večere odvezli smo se nazad u hotel u Las Vegasu, kasno uveče.
Sledeći dan je bila dijaliza. Bilo je isto kao u centru Motol. Pacijenti su povezani sa sličnim aparatima kao u Češkoj Republici.
Svaki pacijent ima svoj TV i veoma udobnu pokretnu fotelju, a u samoj sali ima oko 25 pacijenata. Pacijenti moraju da donesu sopstvenu užinu i piće, a predložila bih vam i da ponesete ćebe jer klima uređaj u sali radi na veoma niskoj temperaturi pa posle sat vremena tamo postane veoma hladno.
Svi zaposleni su bili veoma prijatni. Moj opšti utisak o terapiji je sjajan. Posle dijalize krenuli smo u centar Las Vegasa.
Sledeći dan čekala nas je veoma dugačka vožnja do Grand kanjona. Pošto smo imali da putujemo 800 km, odlučili smo da krenemo veoma rano i na kratko smo videli izlazak sunca na poznatoj Huverovoj brani Kolorada.
Posle vožnje kroz planinu San Francisko i neočekivanog velikog preusmeravanja saobraćaja, konačno smo stigli na južni ulaz nacionalnog parka Grand kanjon. Nažalost, fotoaparatom ne možete da uhvatite pravu veličinu kanjona, a emocije koje osećate od prizora na reci Kolorado sa vidikovaca Javapaj, Grand i Dezert ne mogu da se opišu.
Nastavili smo sa vožnjom u smeru reke Mali Kolorado i kroz Rezervat Navaho Indijanaca do grada Kamerona. Tu smo napunili energetske rezervoare za veoma dugačak i zahtevan put nazad do Las Vegasa. Posle dijalize sledećeg jutra vratili smo se u Los Anđeles i u zdravstveni centar Santa Monika radi rekreacije.
Sa autoputa slikali smo čuveni znak „Hollywood“ i rezervisali privatni smeštaj, sobu sa delimičnim pogledom na Tihi okean. Pre sumraka smo šetali duž plaže, a kasnije te večeri išli smo na gradsko šetalište gde se nalaze sve prodavnice najpoznatijih brendova. Sledeći dan smo putovali na aerodrom i leteli nazad u Češku.